Млечни зуби

увод

Млечни зуби (денс децидуус или денс лацтатис) представља прву зубарску опрему већине сисара, укључујући и људе, а у каснијем животу замењује је трајним зубима.

Појам „млечни зуби“ или „млечни зуби“ може се пратити до боје зуба, јер имају белу, благо плавичасту светлуцаву боју која је врло слична оној млека.

У поређењу са трајним зубима (32 зуба) млечна зуба има само 20 зуба. Ова разлика је због знатно мањег Чељуст бебе или малишана. Али није само број зуба већ и њихова ширина и дужина корена зуба тачна разлика између „одрасле особе“ и „Дечији зуби„Представља.

Баш као и трајни сет зуба, и млечни сет зуба може се поделити на четири квадранта, два по вилици. Тхе 1. Квадрант описује онај прави горње вилице, 2. леви, 3. лева Доња вилица и 4. десна доња вилица.
Сваки од ових квадраната садржи пет млечних зуба централни секутић (Денс инцисивус), бочни секутић, псећи (Денс цанинус) и први и други молар (Молар).

Ерупција зуба (Лацтеал Дентион)

Ерупција млечних зуба обично почиње између 6. и 9. месеца живота, али то никако није одређено време, јер и први млечни зуб може знатно раније или касније никнути. Приметно је, међутим, да ницање зуба код дечака често почиње нешто касније и из тог разлога се завршава много касније. Пробијање зуба је обично болно за дете и није ретко да доводи до пораста основне телесне температуре (грознице). По правилу се млечни зуби не пробијају насумично, већ уређеним редоследом, али и овде има изузетака.

Обично централни горњи секутићи излазе прво из вилице

(приближно 6 - 9 месеци старости), доњи супротни зуби (антагонисти) обично следе мало касније. Након централних сјекутића прво следе бочни секутићи (око 8-12 месеци старости), мало касније и први молари

(око 12-16. месеца живота), затим очњаци (око 16-20. месеца живота) и на крају 2. молара (приближно 20-30. месеца живота).

У овом тренутку, супротстављени зуби (антагонисти) још увек нису у директном контакту, не додирују се. У већини случајева млечна зуба је потпуно опремљена до 30. месеца старости, а до 3. године млечна зуба је потпуно повезана. Израз „зупчаници“ овде значи да су у овом тренутку све крунице зуба у контакту са одговарајућим супротним зубом. Међутим, потпуно спајање горње и доње вилице не значи да млечни зуби неће наставити да расту. У ствари, чак и након треће године живота, корени зуба нису потпуно зрели. Чак и након што је последњи млечни зуб пробијен, корени зуба се знатно повећавају. Већина деце има отприлике шест до седам година док њихови млечни зуби нису потпуно сазрели.Даље, није ретко да се дојенче роди делимично назубљено, у овим случајевима је реч о такозваним „јазбинама конната“ или „вештичјим зубима“. Када доје, ови зуби могу изазвати иритацију и упалу брадавица. Различити млечни зуби имају различит број корена, млечни секутићи и очњаци имају по један корен, млечни молари у доњој вилици два, а млечни молари у горњој вилици чак три корена. Ово је заједничка карактеристика одраслих и млечних зуба, јер трајни зуби такође имају различит број корена. Током промене зуба, корени млечних зуба се растварају, тако да млечни зуби који су отпали обично више немају корене. За разлику од трајног зуба, млечни зуб је врло мекан, што је због чињенице да глеђ у млечним зубима још није у потпуности сазрела. Из тог разлога млечни зуби су склонији каријесу и о њима се мора пажљивије бринути. Довољно је четкати млечне зубе само једном дневно током прве године живота, али како се повећава број зуба, тако би требало и понашање у нези. Многи стоматолози такође препоручују недељну употребу пасте за зубе која садржи флуор за очвршћавање млечног зуба споља. Пречесто коришћење, међутим, брзо доводи до непријатних наслага флуора.

Прочитајте више на тему: Пробијање зуба код бебе

Прелазна фаза

Прогресивни раст горње и доње вилице временом доводи до чињенице да се празнине између млечних зуба (међузубни простори) све више повећавају и тако се ствара простор за знатно веће, трајне зубе. Овај процес је потпуно нормалан и важан за даљи развој вилице и зуба. Млечни зуби такође играју важну улогу у вези са ницањем сталних зуба.

Разумљиво је, дакле, да рано, углавном губитак услед каријеса млечни зуб није без проблема. Зуб који недостаје ствара јаз који се временом сужава и на крају више не нуди довољно простора за трајни зуб.

Као резултат, често постоји погрешно поравнање зуба у трајном комплету зуба.

У случају превременог губитка млечног зуба, стоматолози користе удлаге или протезе, које делују као чувари млечних зуба. На крају, међутим, рани губитак зуба не доводи само до естетских проблема, већ су и могући поремећаји у нормалном језичком развоју.

Промена зуба (трајна денцијација)

После млечних зуба од 6.-7 Када се старосна доб потпуно развије, следи промена зуба између 6. и 14. године. Ова промена зуба обично се дешава само између 17. и 30. века. Година живота завршена ерупцијом умњака.

Стални зуби такође излазе из вилице уредним редоследом.

Први молари обично прво избијају, због чега се у народу називају „молари стари 6 година“. Тада се појављује централни секутић сваког квадранта (6. - 8. године живота), затим бочни секутић (8. - 9. година живота), очњак доње вилице (9. - 11. година живота), први преткутњак ( премолар) (10-12 година), очњак у горњој вилици (11-13 година), други премолар (11-13 година), други молар (12-14 година) и зуб белине (17. - 30 година).

Прочитајте више на тему: Промена зуба код детета